Пређи на садржај

Пређи на садржај

С НАСЛОВНЕ СТРАНЕ

Има ли наде за оне који немају свој дом?

Има ли наде за оне који немају свој дом?

Џо је ратни ветеран из Сједињених Држава. Због личних и породичних трагедија, око 18 година је био бескућник. Једне године је почео редовно да одлази у градску библиотеку и тамо је понекад разговарао с библиотекарком. Ти разговори су му променили живот.

Мартин, један младић из Аргентине, осећао се духовно празним. Чинило му се да је живот бесмислен. У својој потрази за смислом, напустио је дом и завршио као бескућник који је живео на плажи. Али одговоре које је тражио није пронашао и запао је у тешку депресију. Једном приликом је са сузама преклињао Бога: „Ако постојиш, молим те, помози ми да те нађем.“ Шта се догодило? Видећемо касније.

ЉУДИ постају бескућници из много разлога. Неки, попут Џоа, доживе неку трагедију. Други се, попут Мартина, једноставно одрекну „нормалног“ живота који им делује као бесмислена рутина. Има и оних који остану без дома због сиромаштва, природних катастрофа, насиља у породици, злоупотребе алкохола или дроге, менталних болести, високе кирије или губитка посла.

Некада је ово био проблем земаља у развоју или оних погођених ратом или економском кризом, али данас је „изронио као један од главних социјалних проблема у веома развијеним земљама“, каже професор психологије Пол Торо. * Фактори који томе могу допринети су владина политика према домаћинствима с ниским примањима и све већи јаз између богатијих и сиромашнијих.

Чињеница је да су многи забринути због будућности. Па ипак, неки су успели да се изборе с тескобом тако што су размотрили оно што Библија каже о будућности, о чему ћемо говорити у овом чланку. Библија нам такође може помоћи сада тиме што нам пружа мудра начела по којима треба да живимо — начела која нам могу помоћи и у решавању економских и емоционалних проблема, у шта су се уверили и Џо и Мартин.

БИБЛИЈА МУ ЈЕ ПРОМЕНИЛА ЖИВОТ

„Приметила сам да је Џо био интелигентан, васпитан и понизан човек“, каже Синди, која га је често виђала у библиотеци у којој је радила. Пошто је она Јеховин сведок, дала му је часописе Стражарску кулу и Пробудите се! Такође га је позвала на један састанак Јеховиних сведока. Тамо су према њему сви били љубазни и пуни поштовања, па је почео редовно да посећује те састанке. Такође је прихватио да проучава Библију с једним Сведоком.

Проучавање Библије је Џоу помогло да изгради самопоштовање

Пронашао је утеху у ономе што је учио и зато је примењивао библијска начела, иако је због тога морао да направи велике промене у животу. На пример, увидео је да је живот дар од Бога и да га треба ценити, док пушење прља тело (Псалам 36:9). Зато је престао да пуши, што је било у складу са оним што стоји у 2. Коринћанима 7:1: „Дакле, пошто имамо та обећања, вољени, очистимо се од сваке прљавштине тела и духа, и усавршавајмо се у светости у страху пред Богом.“ Наравно, таква одлука не само што је била добра за његово здравље него му је омогућила и да уштеди новац.

Пошто је озбиљно схватио библијски савет да треба да учинимо све што можемо да бисмо покрили своје трошкове, Џо је почео да тражи посао * (1. Солуњанима 4:11, 12). „Нема за човека ништа боље него да једе и да пије и да му душа ужива у добру од труда његовог“, каже се у Проповеднику 2:24. Такво уживање је и резултат самопоштовања јер поштен рад нам подиже достојанство. Такође нам омогућује да помогнемо онима којима је то потребно (Ефешанима 4:28).

Пошто је Џоова искреност била очигледна, „скупштина га је оберучке прихватила“, каже Синди, „неки су му помогли да пронађе пристојан смештај и да оствари још нека права која је имао“. Џо је наставио да напредује и с временом је постао Јеховин сведок. Сада, на основу личног искуства може да помогне другима да стекну божанску мудрост (Пословице 3:13, 14).

ПРОНАШАО ЈЕ СМИСАО ЖИВОТА

Мартин је почео да трага за смислом живота када је имао 20 година. Он каже: „Истраживао сам разне религије и филозофије и узимао дрогу, надајући се да ћу тако испунити празнину коју сам осећао, али узалуд.“ Неко време је живео у Калифорнији, а затим се преселио на Хаваје. „Мислио сам да сам пронашао рај“, присећа се. Па ипак, предивна околина га није испуњавала. „Запао сам у такву депресију да сам размишљао о самоубиству.“ У једном тренутку је ридао и преклињао Бога: „Ако постојиш, молим те, помози ми да те нађем.“

Мартин сада има позитиван поглед на живот

Мартин се сетио да је раније видео таблу на којој је писало „Дворана Краљевства Јеховиних сведока“. Одлучио је да оде тамо и присуствује једном њиховом састанку. „Ушао сам с дугом косом и брадом, у одећи коју сам носио месецима“, прича он. „Без обзира на то, срдачно су ме дочекали.“ Мартин је прихватио да проучава Библију и редовно је одлазио од своје „куће“ на плажи до градског трга да би тамо проучавао Библију са Сведоцима.

Коначно је на своја питања почео да добија одговоре који су га задовољили. Као резултат тога, више није био депресиван и доживео је радост о којој је говорио Исус: „Срећни су они који су свесни својих духовних потреба“ (Матеј 5:3).

’Људи су били задивљени променама које сам правио‘

Мартинов поглед на живот се променио када је почео да примењује библијска начела која су помогла и Џоу да преузме контролу над својим животом. Почео је да води рачуна о свом изгледу и, уз помоћ Сведока, пронашао је посао и стан. „Раније сам био познат као бескућник с трга“, он каже, „али људи су сада били задивљени променама које сам правио.“

Касније се Мартин вратио у Аргентину и крстио као Јеховин сведок. Сада веома цени част што може да помаже онима који су духовно гладни да пронађу одговоре на важна животна питања.

КАД ВИШЕ НЕ БУДЕ БЕСКУЋНИШТВА И СИРОМАШТВА

Јеремија, Божји слуга из древног доба, живео је у тешким временима. Окрутни освајачи покорили су његову земљу и одвели многе у изгнанство и заробљеништво (Тужбалице 1:3). Иако му је живот био поштеђен, Јеремија је изгубио све што је имао. У очају се молио: „Сети се невоље моје и бескућништва мога“ (Тужбалице 3:19).

Па ипак, упркос патњи, Јеремија није пао у безнађе. Зашто? Као прво, знао је да га Јехова неће напустити (Јеремија 1:8). Други разлог је био тај што је проучавао Писма, у којима се говорило о времену када више неће бити сиромаштва и патње, а мир и сигурност ће испунити земљу (Псалам 37:10, 11).

Такво стање ће завладати не као резултат људских напора, већ захваљујући савршеној владавини која се назива Божје Краљевство (Данило 7:13, 14). Краљ тог Краљевства није нико други до Исус Христ, који је, док је био на земљи, показивао велико саосећање према сиромашнима (Лука 7:22; 14:13). Под његовом ће владавином ’процветати праведник и биће мира у изобиљу јер ће он избавити убогога који у помоћ зове, невољника и сваког ко помоћника нема. Од тлачења и насиља откупиће душу њихову‘ (Псалам 72:7, 12, 14).

„Они ће градити куће и становаће у њима“ (Исаија 65:21)

Божје Краљевство је било главна тема Исусовог проповедања (Лука 4:43). Чак је учио људе да се моле: „Нека дође краљевство [царство] твоје. Нека буде воља твоја, како на небу тако и на земљи“ (Матеј 6:9, 10). Како ће изгледати живот на земљи под Божјим Краљевством? Библија нам пружа диван опис. На пример, о поданицима Божјег Краљевства каже:

  • „Они ће градити куће и становаће у њима, садиће винограде и јешће њихов род. Неће они градити, а неко други се населити, неће они садити, а неко други јести [...] моји ће изабраници уживати у плодовима својих руку“ (Исаија 65:21, 22).

  • „Свако ће седети под својом лозом и под својом смоквом и нико их неће плашити, јер то су речи из уста Јехове над војскама“ (Михеј 4:4).

Та сигурна нада може да нас подигне у време невоље. У исто време, библијска начела нам могу помоћи да имамо смисаон и испуњен живот чак и сада, у шта су се уверили Џо, Мартин и многи други. Наш Створитељ, Јехова Бог, даје нам следеће засигурање: „Ко мене слуша, спокојан ће бити и мирно ће живети, зла се не бојећи“ (Пословице 1:33). Нека ове речи буду истините и у вашем животу!

^ одл. 6 Због оружаних сукоба, насиља или прогонства, милиони људи су напустили своје домове и тако постали избеглице или расељена лица. О овом проблему се говори у издању Пробудите се! од 22. јануара 2002.

^ одл. 11 Неки желе да раде али нису у стању због инвалидности, болести или старости. Бог осуђује онога ко „неће да ради“ (2. Солуњанима 3:10).