„Имала сам две другарице које су све радиле заједно, а мене изостављале. Стално сам слушала о томе како су се добро проводиле. Када сам једном позвала телефоном једну од њих, јавио се неко други и у позадини сам могла да чујем како њих две разговарају и смеју се. Било им је лепо, због чега сам се осећала још усамљеније“ (Марија). *

Да ли си се икада осећао усамљено, као да су те сви заборавили? Ако јеси, у Библији постоје савети који ти могу помоћи. Али прво осмотри шта треба да знаш о усамљености.

Свако се понекад осећа усамљено. То важи и за оне за које мислиш да су популарни. Зашто? Зато што на усамљеност не утиче то колико имаш пријатеља, већ какви су. Неко ко је популаран може увек бити окружен људима, а да то нису његови прави пријатељи и зато је усамљен.

Усамљеност може да нашкоди твом здрављу. Резултати 148 студија спроведених у Америци показују да су слабе друштвене везе узрок преране смрти, да су „два пута опасније од гојазности“ и да су штетне као „пушење 15 цигарета на дан“.

Усамљеност те може учинити рањивим. У ствари, могла би те навести да се вежеш за било кога ко те жели за пријатеља. „Када си усамљен, можеш очајнички тражити пажњу“, каже младић по имену Ален. „Можеш почети да мислиш да је икаква пажња боља него никаква. То те може увалити у невољу.“

Техника није обавезно лек за усамљеност. „Чак и да се дописујем са стотинама људи током дана, и даље бих могла да будем ужасно усамљена“, каже девојка по имену Натали. Слично се осећа и један тинејџер који се зове Тајлер. „Дописивање је као ужина, док је разговор уживо као прави оброк“, каже он. „Ужине су добре, али да би био сит, потребан ти је комплетан оброк.“

Немој одмах мислити најгоре. На пример, замисли да на интернету видиш слике својих пријатеља с дружења на које ниси био позван. У том тренутку, можеш да бираш — да закључиш да те намерно нису позвали или да гледаш позитивније на то. Пошто не можеш знати све чињенице, зашто би одмах помислио на најгоре? Зато је боље да се потрудиш да дођеш до бољег објашњења зашто те нису позвали. Често разлог усамљености нису околности него то како ти гледаш на њих. (Библијска мисао: Пословице 15:15.)

Немој да преувеличаваш. Када си усамљен, можда размишљаш: ’Никад нисам нигде позван‘ или ’Други ме увек избегавају‘. Овакве уопштене и преувеличане изјаве само ће учинити да потонеш још дубље. Оне могу да створе зачарани круг: Прво осећаш да нигде не припадаш и зато се изолујеш, а онда си због тога усамљен и осећаш да нигде не припадаш. (Библијска мисао: Пословице 18:1.)

Спријатељи се са онима који су старији од тебе. Библија нам говори о Давиду који је био тинејџер када је упознао Јонатана, старијег од њега 30 година. Упркос разлици у годинама, Давид и Јонатан су постали блиски пријатељи (1. Самуилова 18:1). И ти можеш наћи такве пријатеље. „Одскора сам почела да ценим друштво оних који су старији од мене“, каже Катарина која има 21 годину. „Имам стварно добре пријатеље који су више деценија старији од мене и пуно ми значи њихов зрео поглед на ствари и њихова стабилност.“ (Библијска мисао: Јов 12:12.)

Потруди се да уживаш у самоћи. Неки се осећају усамљено чим остану сами. Али то што си сам не мора да значи да мораш бити усамљен. На пример, Исус је био друштвен, али је ценио и тренутке самоће (Матеј 14:23; Марко 1:35). То можеш и ти. Немој на самоћу гледати као на нешто лоше, већ у тим мирним тренуцима размишљај о многим лепим стварима у свом животу. Тако ћеш постати особа коју ће други желети за пријатеља (Пословице 13:20).