ЈЕДАН брат из Канаде по имену Дон имао је циљ да разговара с бескућницима. Тако је упознао једног бескућника, о коме је рекао: „Питер је био најпрљавији човек којег сам икада видео на улици. Ужасно је изгледао и терао је друге од себе. Увек је одбијао било какву помоћ.“ Па ипак, Дон је више од 14 година био љубазан према њему и с времена на време учинио нешто за њега.

Једног дана, Питер је упитао Дона: „Зашто се трудиш око мене? Сви други ме једноставно оставе на миру. Зашто је теби стало?“ Дон је помоћу три библијска стиха гледао да допре до Питеровог срца. Најпре га је упитао да ли зна да Бог има име и замолио га да из Библије сам прочита одговор у Псалму 83:18. Затим му је показао због чега му је стало до њега. Прочитао му је Римљанима 10:13, 14, где пише: „Свако ко призове Јеховино име биће спасен.“ На крају је отворио Матеја 9:36 и замолио Питера да и то прочита. У том стиху пише: „Кад је видео мноштво народа, сажалио се на њих, јер су били измучени и расејани као овце без пастира.“ На то је Питер са сузама у очима упитао: „Да ли сам ја једна од ових оваца?“

Питер је почео да се мења. Окупао се, подшишао браду и обукао лепшу одећу, коју му је донео Дон. Наставио је да одржава чистоћу.

Питер је водио дневник. У првом делу, све је било некако мрачно и тмурно, али то се касније променило. На пример, једном је написао: „Данас сам научио да се Бог зове Јехова. Сада када се молим, молим се њему. Тако ми је драго што знам његово име. Дон каже да Јехова може бити мој близак пријатељ, неко ко увек има времена  да ме саслуша, без обзира на то у које време му се обраћам и о чему говорим.“

Последње делове дневника, Питер је упутио млађем брату и старијој сестри. Тамо је написао:

„Данас се не осећам баш добро. Мислим да ме године стижу. Али чак и ако је ово мој последњи дан, знам да ћу поново видети свог пријатеља [Дона] у рају. Ако читате ово, значи да ме више нема. Ако на мојој сахрани будете видели једног човека, који изгледа као да не припада ту, попричајте с њим и, молим вас, прочитајте ову малу плаву књигу. * У њој пише да ћу у рају поново видети свог пријатеља. У то верујем свим срцем. Воли вас ваш брат, Питер.“

Након Питерове сахране, његова сестра Уми је рекла: „Пре око две године, Питер је ступио у контакт са мном. Први пут у животу деловао је срећно. Чак се и смејао.“ Она је рекла Дону: „Прочитаћу ову књигу јер ако је толико утицала на мог брата, мора да је нешто посебно.“ Такође је с једном Сведокињом почела да проучава књигу Шта Библија заиста научава?

Попут Дона, ни ми не треба да обраћамо пажњу на нечију спољашњост, већ треба да све људе волимо и будемо стрпљиви с њима (1. Тим. 2:3, 4). Кад тако чинимо, моћи ћемо да допремо до оних који су попут Питера можда неугледни, али имају добро срце. Нема сумње да ће Бог, који „гледа оно што је у срцу“, помоћи таквим особама да му се приближе (1. Сам. 16:7; Јов. 6:44).