У ИНДОНЕЗИЈИ, на малом острву Сангир Бесар, живе три наше сестре. Пре неколико година, људи су могли да их виде на плажи како заједно раде. Оне су на том острву познате по томе што проповедају и помажу људима да разумеју Библију. Али том приликом су радиле нешто сасвим другачије.

Најпре би ушле у воду, одакле су вадиле велико камење и носиле га на плажу. Неко камење је било величине фудбалске лопте. Затим би селе на дрвене столичице и чекићем разбијале камење на комаде мање од кокошјег јајета. Уситњено камење би стављале у пластичне кофе и уз степенице носиле до места где су становале. Паковале би га у велике џакове, који су касније товарени на камионе. Уситњено камење користило се за изградњу путева.

Једна од тих сестара била је Хулда. Она је иначе радила тај посао како би подмиривала потребе своје породице, али тада је одлучила да ради више сати. Будући да су јој околности то дозвољавале, решила је да оствари још један циљ. Желела је да купи таблет како би могла да користи апликацију JW Li­brary^®. Знала је да ће јој њен садржај помоћи да се побољша у служби и да боље разуме Библију.

Хулда је месец и по дана свакога јутра радила додатна два сата. Уситнила је толико камења да је могао да се напуни један мањи камион. Тако је успела да заради довољно новца за таблет.

„Била сам преморена и све ме је болело од разбијања камења“, каже Хулда, „али брзо сам заборавила на бол када сам узела у руке нови таблет. Он ми помаже да више постижем у служби и да се боље припремам за састанке.“ Она каже и да јој је таблет много значио на почетку пандемије, пошто су се све скупштинске активности одржавале путем видео-везе. Много нам је драго што је Хулда остварила свој циљ!