Људи могу имати предрасуде не само према онима који припадају другој националности, раси, племену или језичкој групи, већ и према онима који су друге вероисповести, другог пола или друштвеног статуса. Неки формирају лоше мишљење о некоме на основу његових година, образовања, инвалидитета или физичког изгледа. Па ипак, сви они и даље сматрају да немају никаквих предрасуда.

Да ли сте и ви заражени предрасудама? Већина нас лако запажа предрасуде код других, али их тешко препознаје код себе. Чињеница је да сви имамо неке предрасуде. Према речима професора социологије Дејвида Вилијамса, када људи сретну некога ко припада групи о којој већ имају лоше мишљење, „према њему се понашају другачије а да тога нису ни свесни“.

На пример, у једној од балканских земаља из које потиче Јовица живи и једна мањинска група. Он искрено каже: „Мислио сам да међу њима нема добрих људи. Али нисам сматрао да имам предрасуде. На крају крајева, веровао сам да је то што људи говоре о њима истина.“

Многе владе доносе законе којима се боре против расизма и других облика предрасуда. Па ипак, предрасуде и даље постоје. Зашто? Зато што закони регулишу само поступке. Они не могу контролисати мисли и осећања. А колевка предрасуда су управо ум и срце. Да ли је онда борба против предрасуда унапред изгубљена битка? Има ли лека против предрасуда?