•  Зашто је важно шта једемо

•  Четири савета за безбедну исхрану

•  Три савета за здраву исхрану

•  Уобичајене заблуде

 На наше здравље доста утиче оно што једемо. Бићемо здрави ако пазимо на безбедност намирница и здраво се хранимо. С друге стране, небезбедно руковање намирницама и нездрава исхрана воде до озбиљних здравствених проблема, баш као што лоше гориво може проузроковати квар на аутомобилу. Ти проблеми се можда неће видети одмах али ће се сигурно кад-тад појавити (Галатима 6:7).

 Светска здравствена организација каже да је лоша исхрана проблем у свим земљама света. Под лошом исхраном се не подразумева само неухрањеност већ и начин исхране који води до прекомерне тежине и гојазности. Често конзумирање нездраве хране и пића повећава ризик од срчаних обољења, можданог удара, дијабетеса и рака. Према једној студији, због лоше исхране је 2017. године умрло најмање 11 милиона људи. Светска здравствена организација процењује да загађена храна сваког дана убије више од 1 000 људи и да узрокује здравствене проблеме код стотина милиона људи.

 Библија нас саветује да овај проблем схватимо озбиљно. Она каже да је Бог „извор живота“ (Псалам 36:9). Живот је дар и ми показујемо да га ценимо тако што се бринемо за своје здравље и за здравље своје породице. Погледајмо како то можемо чинити.

 1. Правилно рукујте храном.

 Зашто је то важно? Зато што се можемо разболети уколико опасни микроби a из загађене хране и воде доспеју у наше тело.

 Препоруке здравствених стручњака:

•   Пре него што почнете да припремате храну, оперите руке сапуном и водом. b Трљајте руке најмање 20 секунди. Истрљајте надланице, као и делове између прстију и испод ноктију. Добро исперите и осушите руке.

•   Детерџентом и водом оперите даске за сечење, посуђе и све што је у контакту са храном. Осим тога, немојте користити исту даску за храну коју ћете кувати и за храну коју ћете јести сирову.

•   Добро оперите воће и поврће и обавезно га дезинфикујте уколико се тамо где живите усеви наводњавају водом која би могла бити загађена фекалијама.

 2. Не мешајте сирову и кувану храну.

 Зашто је то важно? Микроорганизми из сирове хране, као што је рецимо месо, контаминираће осталу храну.

 Препоруке здравствених стручњака:

•   Одвојте сву сирову храну, нарочито месо, од готове хране када је доносите кући с пијаце и пакујете у фрижидер.

•   Након сечења сировог меса добро оперите руке, нож и даску пре него што почнете да сечете другу храну.

 3. Добро термички обрадите храну.

 Зашто је то важно? Зато што се штетни микроорганизми уништавају само на високим температурама.

 Препоруке здравствених стручњака:

•   Храна треба да се припрема на високим температурама. Чак и средина меса мора бити изложена температури од 70 степени Целзијуса најмање 30 секунди.

•   Супе и варива треба да прокључају.

•   Храна која се подгрева мора да буде врела.

 4. Храну чувајте на одговарајућим температурама.

 Зашто је то важно? Зато што се број бактерија може удвостручити ако само 20 минута држите храну на температури између пет и 60 степени Целзијуса. Поред тога, ако се свеже месо не складишти на одговарајућим температурама, неке бактерије могу створити токсине који се не могу уништити термичком обрадом.

 Препоруке здравствених стручњака:

•   Да бисте успорили или зауставили развој микроорганизама, храна која стоји треба да буде врућа или хладна, никако млака.

•   Никада немојте држати храну на собној температури дуже од два сата или дуже од једног сата уколико је собна температура преко 32 степена Целзијуса.

•   Припремљена храна треба да буде врућа све до сервирања.

 1. Сваког дана једите разноврсно воће и поврће.

 Воће и поврће је важан извор витамина, минерала и других основних елемената неопходних за добро здравље. Према Светској здравственој организацији, нашем телу је потребно најмање 400 грама воћа и поврћа сваког дана. У то не спада поврће богато скробом као што је кромпир.

 2. Умерено користите масти и уља.

 Светска здравствена организација препоручује ограничен унос пржене и индустријски произведене хране јер често садржи нездраве масноће. Ако је могуће, приликом спремања хране користите биљна уља која садрже незасићене масне киселине. c Таква уља су здравија од оних која садрже висок проценат засићених масти.

 3. Ограничите унос соли и шећера.

 Светска здравствена организација препоручује ограничење уноса соли за одрасле особе на највише једну кафену кашичицу дневно. Што се тиче шећера, ова организација препоручује да се дневни унос ограничи на 12 кафених кашичица. d Шећер је незаобилазни састојак код већине индустријски прерађене хране и пића. На пример, 355 милилитара газираног пића у просеку садржи и до 50 милилитара шећера (10 кафених кашичица). Газирана пића садрже доста калорија, али немају никакву хранљиву вредност.

 Свето писмо каже: „Паметан човек види опасност и склања се, а неискусни иду даље и трпе последице“ (Пословице 22:3). Ако се здраво храните и мењате своје навике исхране када је то потребно, показујете да цените живот и здравље које вам је Бог дао.

 Заблуда: „Цео живот се храним нездраво тако да ми не вреди да сада мењам навике.“

 Чињеница: Истраживања су показала да уколико почнете да се здравије храните, смањићете ризик од превремене смрти. А што се дуже здраво храните, ваше целокупно здравствено стање ће бити боље.