Пређи на садржај

Пређи на садржај

ХОКАН ДАВИДСОН | ЖИВОТНА ПРИЧА

Срећан сам што сам допринео томе да библијска истина стигне до многих људи

Срећан сам што сам допринео томе да библијска истина стигне до многих људи

 Родио сам се и одрастао у Шведској. Док сам био тинејџер, привлачила су ме атеистичка веровања. Када су мој отац, мајка и млађа сестра почели да проучавају Библију с Јеховиним сведоцима, мене то није занимало.

 Међутим, отац ме је увек позивао да им се придружим на библијском курсу, тако да сам на крају решио да га послушам. Био сам задивљен тиме колико је Библија тачна када говори о науци. С временом сам био потпуно уверен у то да је Библија Божја Реч и да Јеховини сведоци исправно тумаче њена веровања и живе у складу с њом. Крстио сам се 1970, истог дана када и мој отац. Моја мајка и две сестре крстиле су се неколико година касније.

 Многе моје вршњаке је занимао само добар провод. Када сам имао 17 година, морам признати да је и мене привлачио такав живот. Али када сам видео колико радости пуновремена служба доноси брачном пару који је са мном проучавао, пожелео сам и ја да им се придружим. То сам и урадио кад сам имао 21 годину.

Крстио сам се истог дана кад и мој отац (с моје леве стране)

 Толико сам уживао у пионирској служби да сам зажалио што нисам почео раније. Посебно сам волео да сведочим у луци у Гетеборгу, где сам често разговарао са члановима посада теретних бродова из разних земаља.

 У протеклих педесет година, имао сам част да допринесем томе да добра вест буде доступна људима који говоре разним језицима. Да вам испричам како је све почело.

Рад са МЕПС-ом

 Да бих се издржавао у пионирској служби, радио сам непуно радно време као типограф. У то време је дошло до револуције у штампарској индустрији. Више се није користио оловни слог, већ су се текст и слике преносили помоћу фотослога. Научио сам да користим најсавременију компјутерску опрему за штампање како бих припремао плоче за штампарску пресу.

На дан нашег венчања

 Године 1980, оженио сам се сталном пионирком по имену Хелен, која је као и ја волела да упознаје људе из разних делова света и да открива нове културе. Имали смо циљ да похађамо школу Галад и постанемо мисионари.

 Међутим, пошто сам имао искуства у штампању, Хелен и ја смо позвани да служимо у Бетелу у Шведској. Организација је хтела да уведе неке нове технологије како би се побољшале методе штампања. Зато смо 1983. позвани у Бетел у Волкилу, у држави Њујорк, да бисмо добили обуку у вези с новим вишејезичним електронским фотослог системом (МЕПС) a који су браћа развијала.

Припрема МЕПС опреме за Хонгконг, Мексико, Нигерију и Шпанију

 Сазнали смо да је МЕПС компјутерски систем који омогућује да се текст откуца на различитим писмима, састави са сликом и затим се страница припреми за штампу. Наш задатак је био да помоћу МЕПС-а развијемо нове фонтове да би се наша литература могла штампати на више језика. Данас, деценијама касније, Јеховини сведоци објављују добру вест на преко 1 000 језика.

 Након неког времена смо Хелен и ја послати у Азију како бисмо помогли да се дода више језика у МЕПС систем. Били смо срећни што ћемо дати свој допринос томе да добра вест буде доступна на више језика.

Културолошки шок

 Хелен и ја смо 1986. стигли у Индију. То је био велики културолошки шок за нас! Када смо стигли у Бомбај, који се данас зове Мумбај, све нам је било ново и непознато и били смо ван себе због тога. Шведска и индијска култура су два различита света! Те прве седмице смо озбиљно размишљали о томе да се вратимо кући.

 Међутим, након недељу дана, обоје смо дошли до истог закључка: Морамо наћи начина да се прилагодимо новим околностима. Одувек смо желели да будемо мисионари. Како сада да одустанемо кад смо коначно добили прилику да служимо у другој земљи?

 Зато нисмо отишли одатле, него смо одлучили да учинимо све што је до нас да бисмо се прилагодили потпуно другачијем начину живота. Захваљујући томе смо брзо заволели Индију. Чак смо с временом научили и два њихова језика, гуџарати и панџапски.

Живот у Мјанмару

Хелен и ја у мјанмарској народној ношњи у Дворани Краљевства

 Године 1988. послати смо у Мјанмар, земљу која се налази између Кине, Индије и Тајланда. Политичка ситуација у Мјанмару је била напета и војска је преузела власт у већем делу земље. У то време МЕПС још увек није подржавао писмо које се тамо користи, а није било ни неког другог програма који би могао да га замени. Зато је наш први задатак био да дизајнирамо карактере за то писмо и да их затим однесемо назад у Волкил како би се уврстили у МЕПС.

 На аеродрому, Хелен је носила цртеже тих карактера у својој ташни. У нестабилној политичкој ситуацији која је тада владала, лако се могло десити да нас полиција ухапси уколико код нас пронађе мјанмарску литературу. Али када су полицајци претресали Хелен, она је дигла руке увис. Нико није приметио да држи ташну у руци!

МЕПС је знатно побољшао квалитет штампања

 Осим што смо дизајнирали карактере за мјанмарско писмо, наш задатак је био и да тамошњим преводиоцима обезбедимо лаптопове и штампаче и обучимо их да користе МЕПС. Већина њих никада није видела компјутер, али су били спремни да уче. Недуго након тога нису више морали да користе застареле комерцијалне штампарске пресе у којима су се ручно слагали слогови. Тиме се знатно побољшао квалитет наших публикација.

Служба у Непалу

 Хелен и ја смо 1991. послати у Непал, земљу која се налази на јужним обронцима Хималаја. У то време је постојала само једна скупштина и било је свега неколико публикација на непалском језику.

 Убрзо након што смо дошли, на непалски је преведено још публикација које су се после користиле у служби. Данас у Непалу има око 3 000 Јеховиних сведока у преко 40 скупштина, а Спомен-свечаности 2022. присуствовало је преко 7 500 људи!

Брошура на језику лаху

 Средином 1990-их, мисионари који су живели у граду Чианг Мај, на Тајланду, почели су да проповедају Лаху племенима на планинском подручју. Језиком лаху говоре људи који живе близу границе са Кином, Лаосом, Мјанмаром, Тајландом и Вијетнамом. Нажалост, тада нисмо имали публикације на том језику.

 Један младић који је проучавао с мисионарима превео је брошуру „Гле! Све ново творим“ са језика тај на лаху. Онда су он и још неки људи из његовог села скупили новац и послали га заједно са брошуром у подружницу. У пропратном писму су написали да би волели да сви људи који говоре њиховим језиком чују за истину за коју су они сазнали из те брошуре.

 Неколико година касније, Хелен и ја смо обучавали преводиоце за језик лаху да користе МЕПС. Један од преводилаца био је брат који се недавно крстио и који је служио у преводилачком одељењу у Чианг Мају. Како смо се само изненадили када смо сазнали да је то младић који је први превео брошуру „Гле! Све ново творим“ на језик лаху!

 Хелен и ја смо се 1995. вратили у Индију где смо радили са преводиоцима у подружници. Обучавали смо их да користе МЕПС алатке које су им биле неопходне за њихов посао. Данас на многим језицима заступљеним у Индији постоји обиље литературе која помаже људима да проучавају Библију и крсте се.

Испуњен живот

 Хелен и ја од 1999. служимо у подружници у Великој Британији. Сарађујемо са тимом за МЕПС програмирање који се налази у нашем главном седишту. Драго нам је што имамо прилику да у Лондону проповедамо људима који говоре гуџарати и панџапски. Кад год се на сајту jw.org појави неки нови језик, на нашем подручју тражимо људе који говоре тим језиком и трудимо се да им пренесемо истину.

 Срећан сам што сам у младости одлучио да не живим за провод, већ да поставим духовне циљеве. Када се Хелен и ја осврнемо на све ове године, не жалимо због своје одлуке да започнемо с пуновременом службом. Посетили смо више од 30 земаља и видели из прве руке како добра вест стиже до људи из свих народа, племена и језика (Откривење 14:6).

a Сада се зове вишејезични електронски систем за обраду текста. МЕПС се такође користи и за производњу електронских публикација.