ТОКОМ Другог светског рата, брата Елајаса и његову жену Џозефину једном приликом је испитивала злогласна јапанска војна полиција, позната као Кемпејтај. Њихова главна станица налазила се у Сукабумију, у Западној Јави. Први на реду је био Андре. Питања су само пљуштала. „Ко су Јеховини сведоци? Да ли сте против јапанске владе? Јеси ли шпијун?“

„Ми смо слуге Свемоћног Бога и нисмо урадили ништа лоше“, одговорио је Андре. Командир је зграбио самурајски мач са зида и замахнуо њиме.

„Шта ако те сада убијем?“, процедио је кроз зубе. Андре је спустио главу на сто и у себи се молио. Након дуже паузе, полицајци су праснули у смех. „Баш си храбар!“, рекао је командир. Онда је позвао Џозефину. Када је видео да се њихове изјаве слажу, командир  је викнуо: „Ви нисте шпијуни. Губите се одавде!“

Неколико месеци касније, „лажна браћа“ су пријавила Андреа полицији, која га је затим ухапсила (2. Кор. 11:26). Преживео је тако што је јео остатке хране које је вадио из цеви у својој ћелији. Иако је то трајало месецима, затворски чувари нису сломили његову беспрекорност. Када је Џозефина добила дозволу да га посети, кроз затворске решетке јој је прошапутао: „Не брини. Било да ме убију или ме ослободе, остаћу веран Јехови. Пре ћу умрети него што ћу постати издајица.“

После шест месеци проведених у затвору, Андре је изведен пред Врховни суд у Џакарти, након чега је ослобођен.

Отприлике 30 година касније, влада је опет увела забрану. Окружни јавни тужилац у Манаду, у Северном Сулавесију, позвао је Андреа у своју канцеларију. „Знате ли да је дело Јеховиних сведока забрањено?“, питао је.

„Знам“, одговорио је Андре.

„Да ли сада хоћете да промените религију?“, питао је тужилац.

Андре се нагнуо и драматично ударио у груди. „Можете ми и срце ишчупати, али ме никада нећете натерати да променим религију“, смело је одговорио.

Окружни јавни тужилац је пустио Андреа и више му никада није правио проблеме.

Андре је умро 2000, у 85. години, након што је 60 година био реван пионир.