Џа ко тексто

Сој тано о крстибе?

Сој тано о крстибе?

Со вакерела и Библија:

 О крстибе тано кеда некас целосно потопинела пе ко пани хем икавела пе. a Акава објаснинела соске о Исус крстинѓа пе ки јекх побари река (Матеј 3:13, 16). Слично аѓаар, кеда јекх Етиопјани мангља те крстинел пе кхувѓа целосно ко пани (Дела 8:36-40).

Со значинела о крстибе?

 И Библија спорединела о крстибе парујбаја (Римјаните 6:4; Колошаните 2:12). Кеда некој крстинела пе ко пани, симболично парунела пло пурано начин сар живинела сине англедер хем почминела нево живото, сар христијани кова со денѓа лафи кај ка служинел е Девлеске. О крстибе хем о чекорија со анена џи лесте тане подготовка таро Девел башо јекх мануш те шај те добинел чисто совест преку и вера ки е Исусескири откупно жртва (1. Петрово 3:21). Адалеске, о Исус вакерѓа кај лескере ученикија мора те крстинен пе (Матеј 28:19, 20).

Дали о крстибе косела о гревија?

 На. И Библија сикавела амен кај амаре гревија шај те овен косле само преку е Исусескоро рат (Римјаните 5:8, 9; 1. Јованово 1:7). Ако некој мангела те овел ле корист тари е Исусескири жртва, ваљани те овел ле вера ки лесте, те живинел спрема лескере сикајба хем те крстинел пе (Дела 2:38; 3:19).

Сој тани и крштевка?

 О лафи „крштевка“ на појавинела пе ки Библија. Акале лафеа мислинела пе ки церемонија со керела пе ко несаве цркве ко те со о бебе „крстинела пе“ (аѓаар со прскинела пе пањеа или чхорела пе леске пани ко шеро) хем дела пе леске анав.

Дали ки библија пишинела кај ваљани те крстинен пе бебија?

 На. О христијанско крстибе тано само околенге сој тане доволно возрасна те хаљовен о шукар хабери башо е Девлескоро Царство хем те верујнен ки лесте (Дела 8:12). Англедер те крстинел пе некој ваљани те шунел башо е Девлескоро Лафи, те прифатинел адава хем те каинел пе — акала тане буќа кола со јекх бебе нашти те керел лен (Дела 2:22, 38, 41).

 Освен адава, и Библија сикавела кај о Девел дикхела е христијаненгере тикне чхавен сар света, јавере лафенцар чиста англо лескере јакхја соске ленгере родителија верно служинена леске (1. Коринќаните 7:14). Ако ваљани те крстинен пе бебија, тегани соске о Девел дикхела лен сар света баши ленгере родителенгири вера? b

Погрешно хаљојбе башо крстибе

 Погрешно хаљојбе: Те прскинел пе некој пањеа или те чхорел пе леске пани ко шеро, тани прифатливо замена башо целосно потопибе ко пани.

 Чачипе: Са о мануша со крстинѓе пе кола тане спомниме ки Библија, сине целосно потопиме ко пани. На пример, кеда о ученико о Филип крстинѓа е Етиопјане, ола кхувѓе ко пани, а пало адава иклиле лестар (Дела 8:36-39). c

 Погрешно хаљојбе: И Библија вакерела кај сине крстиме бебија да кеда крстинѓе  пе цела фамилие. На пример, башо затворско чувари ко Филипи, и Библија вакерела кај крстинѓа пе заедно пле кхерутненцар (Дела 16:31-34).

 Чачипе: О извештај башо затворско чувари сикавела кај окола со крстинѓе пе халиле „е Јеховаскоро лафи“ хем бут сине бахтале (Дела 16:32, 34). Адава значинела, ако ки лескири фамилија сине бебија, ола сигурно на сине крстиме соске нашти сине те хаљовел е Јеховаскоро лафи.

 Погрешно хаљојбе: О Исус сикавела сине кај ваљани те крстинен пе бебија кеда вакерѓа кај е Девлескоро Царство припадинела е тикне чхавенге (Матеј 19:13-15; Марко 10:13-16).

 Чачипе: Кеда вакерѓа акала лафија, о Исус на мислинѓа башо крстибе. Наместо адава, ов вакерѓа кај ко е Девлескоро Царство ка кхувен само окола со ка овен сар чхаве, понизна хем спремна те сикљовен (Матеј 18:4; Лука 18:16, 17).

a О грчко лафи сој тано преведимо сар „крстибе“ значинела „те потопинел пе“. (Дикх ко Theological Dictionary of the New Testament, том 1, страна 529.)

b Спрема јекх енциклопедија, „нигде ко Нево Завет нашти те аракхел пе потврда кај сине крстиме бебија“. Ки лате пишинела кај акава обичај уло са почесто адалеске со сине лен „погрешно гледиште башо крстибе“, мислинела пе сине кај о крстибе автоматски косела о гревија (The International Standard Bible Encyclopedia, том 1, стране 416-417.)

c Ки јекх католичко енциклопедија ко дело „Крстибе (ки Библија)“ пишинела: „Јасно тано кај о крстибе ко прва христијања керела пе сине потопибаја ко пани“ (New Catholic Encyclopedia, том 2, страна 59.)