Дәрбази һондоре буйин

Дәрбази навәроке буйин

Ԝә Заньбу?

Ԝә Заньбу?

Хенщи Кʹьтеба Пироз, диса чь избаткьрьн һәйә, кӧ Исраели Мьсьреда хӧлам бун?

Кʹьтеба Пирозда те готьне, ԝәки чахе Мьдйана Усьв бьрьнә Мьсьре, паше Аԛуб малбәта хԝәва жь Кәнане дәрбази Мьсьре бу. Әԝана Мьсьреда әʹрде Гошәнеда, Нила Делтада щиԝар бун (Дәстп. 47:1, 6). Исраели «беһʹәсаб ль һәв зедә бун, гәләки ԛәԝат гьртьн», ләма жи Мьсьри жь Исраелийа тьрсийан у зоре ԝан кьрьн, ԝәки ԝанрʹа хӧламтийе бькьн (Дәркʹ. 1:7-14).

Һьнә критикед иройин сәр ве йәке ԛәрфе хԝә Кʹьтеба Пироз дькьн, чьмки дьбежьн, ԝәки әԝ чʹирок ә. Ле йәкә һәнә избаткьрьн, ԝәки Мьсьра бәреда Сәмити * хӧлам бун.

Мәсәлә, Мьсьра бакʹурда археоложа гӧнд-бажаред бәрмайи дитьнә. Зандарәки Кʹьтеба Пироз Щон Бимсон, дьбежә ԝәки Мьсьра бакʹурда 20 щи зедәтьр һатьнә дитьне, кʹидәре Сәмитийа житьнә. Хенщи ве йәке, леколинкʹаре Мьсьре, Щеймс Һофмейер, дьбежә: «Незики салед 1800-1540 Б.Д.М., Мьсьр бона бьнәлийед Асйайа рʹоавайе, йед кӧ сәр зьмане Сәмити хәбәр дьдан, сәва жийине щики гәләк хԝәш бу». Паше әԝ дьбежә: «Әԝ ԝәʹдә һәма дькʹәвә ԝәʹде һена бавәшира, у һьн жи һәв дьгьрә тʹәви тʹәрихийа кӧ кʹьтеба Дәстпебунда һатийә гьликьрьне».

Хенщи ве йәке, һьнә избаткьрьн Мьсьра башурда жи һатьнә дитьне. Сәр папируса йа һена бәре (незикайа сала 2000– 1600 Б.Д.М.), навед хӧлама ньвисар ьн, йед  кӧ малед Мьсьра башурда хӧламти дькьрьн. Жь ԝан нава, 40 зедәтьр навед Сәмити нә. Әԝ хӧлам, йан жи бәрдәсти, дьхәбьтин ча аспеж, тʹәрʹзи у пʹалә. Һофмейер дьбежә: «Һәрге Тебайдеда [Мьсьра башуре] тʹәне маләкеда 40 хӧламед Сәмити зедәтьр һәбунә, әм дькарьн баԝәр бьн, ԝәки тʹәмамийа Мьсьреда, илаһи Нила Делтада, ԝе һе зедә һәбуна».

Археолож Девид Рол дьньвисә, ԝәки һьнә навед мина йа ԝан хӧлама, Кʹьтеба Пирозда ньвисар ьн. Мәсәлә, сәр ԝе папирусе һәнә навед ӧса, кӧ мина ԝан нава нә: Исахар, Ашер, у Шипраһ (Дәркʹ. 1:3, 4, 15). Девид Рол дьбежә: «Әԝ йәк әшкәрә избат дькә, ԝәки Исраели бь рʹасти Мьсьреда хӧлам бунә».

Бимсон жи дьбежә: «Чь кӧ Кʹьтеба Пирозда те гьликьрьне дәрһәԛа хӧламтийа Исраелийа дь Мьсьреда у азабуна ԝан жь Мьсьре, хԝәха тʹәрихи жи зәлал избат дькә».

^ абз. 4 Хәбәра «Сәмит» жь наве Сәм пешда һатьйә, йе кӧ кӧрʹе Нӧһ бу. Дьбежьн кӧ нава рʹькʹьнийата Сәмда Әлами, Ашури, Кьлданийед бәре, Ибрани, Сури у щурʹә-щурʹә бәрәкед Әʹрәби бун.